POEZIJA

33 je napisao/la: PJESNIK MOLI SVOJU LJUBAV DA MU PIŠE
Ljubavi moje krvi, smrti živa, nijema,
zalud očekujem riječ pisanu tvoju
i mislim s cvijetom koji gubi boju,
kad živim bez sebe, bolje da te nemam.
Uzduh je besmrtan. Stijena, mira puna,
ne poznaje sjenu nit se od nje krije.
Srcu unutrašnjost odp opotrebe nije
onaj med smrznuti što ga toči luna.
No ja to potrpjeh. Razdrijeh vene za te,
a tigar i golub u tvojem struku
od bola ujeda i ljiljana pate.
Stog riječma ispuni moju ludu muku,
ili me pusti da živim u tišini,
u noći moje duše vječnoj pomrčini.


To je ,kak vidite srpski prijevod,ali ak sto ne razmi bum prevel.
A vi ci kaj lepo imate postajte sem kaj se i ja kaj navcim.Nisci nikaj ne pise pak nam forum prepadne. Ajda.

Si ziher ovo dobro prevel?
Nekak mi stih ne stima, ali morti tak mora biti...ko zna kaj je pjesnik mislil.

To je copy-paste i stima i pjesnik je jako zaljubljen i oce reci da nema svojega zivota (koji je pri ljubicici) jerbo mu ona nikaj ne pise i onda je dosel na misel kaj bi mu bilo bole da nje nema kaj bi onda on mel svojega zivota nazaj.
Uzduh,toci i dr, su srpcizmi al to prevedem ak treba.
Ovo gori je najvaznija misel kaj je i tebe zbunila.Fala na postu.

33 je napisao/la:To je copy-paste i stima i pjesnik je jako zaljubljen i oce reci da nema svojega zivota (koji je pri ljubicici) jerbo mu ona nikaj ne pise i onda je dosel na misel kaj bi mu bilo bole da nje nema kaj bi onda on mel svojega zivota nazaj.
Uzduh,toci i dr, su srpcizmi al to prevedem ak treba.
Ovo gori je najvaznija misel kaj je i tebe zbunila.Fala na postu.

Ovo kaj da je na turskom. Sada jos manje kuzim kaj je autor stel reci. Sve se svodi na negaciju negacije.
...ah ta umjetnost....

kruntas je napisao/la:

33 je napisao/la:To je copy-paste i stima i pjesnik je jako zaljubljen i oce reci da nema svojega zivota (koji je pri ljubicici) jerbo mu ona nikaj ne pise i onda je dosel na misel kaj bi mu bilo bole da nje nema kaj bi onda on mel svojega zivota nazaj.
Uzduh,toci i dr, su srpcizmi al to prevedem ak treba.
Ovo gori je najvaznija misel kaj je i tebe zbunila.Fala na postu.

Ovo kaj da je na turskom. Sada jos manje kuzim kaj je autor stel reci. Sve se svodi na negaciju negacije.
...ah ta umjetnost....

Da je to lefko nej ja na posel hodil neg bi i ja sam ljubicici pisal i pri tom jos i zasljuzil.

NEVJERNA ŽENA




K rijeci je povedoh tada

misleći da djevojka je,

no bila je već udata.

U noći, na Jakovljevo,

s dogovorom ko' da bješe.

Svjetla bjehu pogašena,

a krijesnice upaljene.

Kod posljednjih tamo kuća

takoh njene grudi snene

i odmah se otvoriše

ko zumbula kite cvjetne.

Šuštao mi šum u sluhu

uštirkane suknje njene,

ko' da šušti komad svile

kad ga deset noža reže.

Bez svjetlosti u krošnjama

uzraslo je sve drveće,

obzor pasa lajao je

u daljini,iza rijeke,

Kad prođosmo kroz kupine,



iza trnja i rogoza,

mulj sam meki razgrnuo

ispod punđe njenih kosa.

Ja onda kravatu skidoh,

a haljinu skide ona.

Ja opasač s revolverom,

ona četiri bluze svoje.

Ni u smilja, ni u školjki

tako glatke kože nema,

ni kristal na mjesečini

tako blistav ne izgleda.

Kao ribe prestrašene

bježala mi njena bedra,

polovinu puna vatre,

polovinu puna leda,

Te sam noći projezdio

najdivniju od svih cesta,

na ždrebici sedefastoj,

a bez uzde i stremena.

Neću reći jer sam čovjek,

sve što mi je ona rekla,

Svjetlost uma meni kaže

da razborit biti treba.

Povedoh je s rijeke blatnu

od cjelova i od pijeska.

A mačevi ljiljanovi

borili se protiv vjetra.



I ponijeh se kakav jesam,

jer ciganska krv sam prava.

Poklonih joj košaricu,

veliku od žuta platna,

i nisam se zaljubio,

jer,iako već udata,

reče mi da djevojka je,

kada pođoh s njom na rijeku.





FEDERICO GARCIA LORCA (1898 - 1936)